Svako iz sopstvenog iskustva ili iz bliže okoline zna za slabost, eksplozivno raspoloženje ili potcjenjivačko ponašanje lošeg šefa. Ali, koliki je problem ovakvog ponašanja zaista i koji su to negativni efekti lošeg rukovodstva na produktivnost i zdravlje uposlenika?

Ovo je zajedno sa svoja dva studenta istražio Wayne Hochwarter, profesor Florida State University. „Često se kaže da uposlenik nije napustio posao, nego svog šefa. Mi smo htjeli saznati da li je to zaista tako“, kaže Hochwarter.

Loše tretirani

Tim je ispitao 700 uposlenika različitih zanimanja o tome kako ih njihov šef tretira. Rezultati su bili deprimirajući, što i nije toliko iznenađujuće. Skoro trećina ispitanika kaže da ih je njihov šef u protekle dvije godine totalno ignorisao, a skoro četvoro od deset spitanika nisu dobili nikakve pohvale koje su i te kako bili zaslužili. Isti toliki procenat je izjavio da šef svoja obećanja nije ispunio i više od trećine se slaže s time da šef redovno ima negativne komentare na njihov rad.

Nadređeni koji ne poštuju privatnost svojih uposlenika su problem za 24 % ispitanika, a 23 % krivi šefa i druge za greške koje sami naprave u poslu.

Psihopatske crte

Menadžeri koji ne ispunjavaju obećanja, prisvajaju tuđi rad i zaslugu i optužuju druge da su nesposobni, često su više nego samo loši šefovi.

Iz istraživanja koje je sproveo kanadski profesor Robert Hare ispostavilo se, na primjer, da psihopate koje su sklone kriminalu češće postaju menadžeri nego nešto drugo. Australski psihoterapeut Glyn Brokensha također tvrdi da otprilike jedan od deset menadžera pokazuje psihopatsko ponašanje. Još je jedno istraživanje, sprovedeno među posjetiocima stranice Badbosssology.com, pokazalo da skoro pola američkih uposlenika smatra da njihov šef treba psihološku pomoć.

Davanje otkaza

Istraživanje koje je sproveo Hochwarter također je pokazalo da firme koje ništa ne učine na sprečavanju takvog ponašanja šefova, rizikuju da upadnu u ogromne probleme. Uposlenici koji se nalaze u takvom odnosu sa svojim šefom češće su iscrpljeni, osjećaju napetost, stres i depresiju, ne vjeruju svom šefu, rjeđe će pristati na prekovremeni rad i manje su zadovoljni svojim poslom. Hochwarterov tim je također otkrio da se uposlenici u takvim prilikama brže i češće odlučuju na davanje otkaza, nego u slučaju nezadovoljstva platom.

Akcija

Šta mogu uposlenici učiniti da bi se zaštitili od ovakvog šefovog ponašanja? „ Na prvom mjestu ne bi se trebali 'sakrivati u ćošak', kaže Hochwarter. „Uposlenici često sebi pripisuju krivicu i zbog stida se povlače. Ali, povlačenje pred tim problemom može biti katastrofalno za karijeru, pogotovo ako drugi zbog toga ne primijete njihove talente i rezultate. Drugi uglavnom znaju ko je uzrok problema, jer se i sami nalaze u istoj siuaciji.“Hochwarter savjetuje uposlenike da ostanu pozitivni i savjetuje im da potraže pomoć, interno, na primjer u komisiji za žalbe, ili externo, kod advokata ili u najgorem slučaju policije.