Brlaub

Za sve sa stresnim poslom evo linka sa 52 načina kako da smanje stres i da se opuste.

Izvršnom direktoru McDonald's Corp. Jimu Skinneru bit će isplaćeno više od 8,8 miliona dolara bonusa, uglavnom kao nagrada za uspješno realiziran snažan zaokret u poslovanju tog lanca restorana brze prehrane tokom protekle tri godine, priopćeno je iz te američke kompanije.

Povrh svoje redovne plaće, navodi se dalje u tom priopćenju, Skinner će dobiti 3,5 miliona dolara bonusa za 2006., te naknadu od 5,33 miliona dolara predviđenu programom nagrađivanja za trogodišnju izvedbu.

Iznos od 5,33 miliona dolara pokriva razdoblje od 2004. do 2006., i temelji se na iznadprosječnoj izvedbi te kompanije u navedenom razdoblju.

McDonald'sovo je poslovanje revitalizirano nakon što je 2003. pokrenuta agresivna strategija usmjerena na potpuni zaokret u poslovanju, koja je na menije tog lanca restorana brze prehrane donijela skuplju ponudu poput pilećih sendviča, kao i duže radno vrijeme i promociju popularnog jutarnjeg menija.

Skinner je izvršni direktor te kompanije postao krajem 2004., nakon povlačenja njegovog prethodnika Charlia Bella zbog bolesti.

Kroz ovaj posao svakodnevno razgovaram sa predstavnicima firmi srednje veličine, kojekakvim ali i pravim marketing menadžerima.

Ono što sam shvatio jeste da većina njih nema problema zašto biti menadžer, popularnost posla i novac su definitivno presudni.

Ovaj post pišem isfrustriran nedostatkom vizije kod djela tih ljudi koji sebe nazivaju marketing menadžerima.
Pogotovo ne mogu da shvatim firme koje na tako osjetljiva mjesta biraju studente svježe sa fakulteta bez ikakvog ili sa malo iskustva.
Tako da se nisam iznenadio što se marketing strategija(koja naravno ne postoji) tih preduzeća uglavnom svodi na brošuru, vizit karte, web sajt, reklamu na TV-u i pred novu godinu upaljače i kalendar.

Smješto je da je to kod svih ISTO. Nema kreativnosti, nema diferencijacije. Većina reklamnog materijala je pravljena tako da se sviđa direktoru, a kupci su kolateralna šteta.
Tako je vizitke, Internet stranicu i ostalo radio dizajner po svom nahođenju pa direktor i menadžer izaberu šta im se svidi. A kupci?, ko njih šiša oni su tu da kupuju, nedaj bože da ih još neko pita šta se njima sviđa
Ne mogu nabrojati koliko puta mi se desilo da na pitanje "Koga treba da targetiramo sa ovom reklamom?" dobijem odgovor "Kako koga, pa sve!".

Nije se dalje otišlo ni kad je stvaranje novih proizvoda u pitanju. Tu se umjesto "konceptualnog marketinga" u najboljem slučaju koristi "klasični marketing" a ponekad nema ni toga.

Jednostavno ne mogu se otrgnuti mišljenju da takvi marketing menadžeri ili direktori jednostavno nemaju cilja i da to rade jer se nisu našli u životu.

Mislim da je red da izbacim statistike svog bloga za prošli mjesec, čisto informativno.

Postova napisao: 36

Posjeta: 1097

Prosječno posjeta po danu: 35+

Top 5 izvora dolaska posjeta:
google.com - 485
blogariat.com - 110
direktno - 81
krtica.ba - 81
sinisa.org - 64

Top 5 ključnih riječi:
Motivacija - 32
Mozzia - 30
Menadžer -16
Psihologija boja - 13
Proizvod - 10

Za oglašavanje u medijima u Srbiji je prošle godine potrošeno 115 miliona evra, ili 20 miliona evra više nego 2005. godine. Procenjuje se da će 2007. na oglašavanje u masmedijima biti potrošeno između 140 i 150 miliona evra.
Podaci do kojih je došlo istraživanje agencije AGB Nielsen media risrč govore da je najviše novca potrošeno na oglašavanje na televiziji - oko 60 odsto ili 70 miliona evra, u štampanim medijima - 24,5 miliona, oglašavanje na bilbordima i plakatima - oko 14 miliona evra a na radiju - pet miliona evra.
Ulaganje u oglašavanje na televizijama je u stalnom porastu od 2001. godine kada je iznosilo oko 22 miliona evra, a procenjuje se da će u 2007. dostići sumu od oko 90 miliona evra. Među deset najvećih oglašivača u Srbiji nalaze se kompanije Prokter i Gembl, Henkel, Koka-Kola, Državna lutrija Srbije, Apatinska pivara, Bajersdorf, Karlsberg, Uniliver, Meridian banka i Pančevačka pivara.

Ulaganja u marketing Makedonija je u 2006. godini u oglašavanje uložila više od 200 miliona evra. Posmatrano i na svetskom nivou ulaganja u marketinške aktivnosti su u porastu. Više od 30 država u svetu ulaže od 1,5 do 3,2 odsto društvenog proizvoda zemlje. U Srbiji još niko nije izračunao koji je to procenat, ali statistika beleži da je 1989. godine to bilo 0,00016 odsto društvenog proizvoda.

Žozef Lončar, direktor agencije Mark plan i urednik časopisa Tabu, u izjavi za Danas ukazuje na jedan frapantan podatak da je tržište marketinških usluga u Srbiji u 2005. godini vredelo više od 600 miliona evra. Prema njegovoj oceni, ovako impresivan rast delimično se može objasniti i veoma niskom bazom od koje se startovalo. Primera radi, indeks rasta ulaganja u razne oblike marketinških aktivnosti - istraživanje tržišta, oglašavanje, akcije unapređenja prodaje, dajrekt i sportski marketing, sponzorstva i pokroviteljstva, sajamski nastupi i slično, u 2005. i 2004. godini u odnosu na isti period lane beleže skok od čak 209 odsto, a kada se posmatra 2005. godina u odnosu na 2000. taj rast je čak 21 - ističe Lončar za Danas.
On naglašava da su taj trend obeležili uvozni proizvodi (čuvene robne marke) koji se prodaju po utvrđenim procedurama, gde su oglašavanje i promotivne aktivnosti na mestima prodaje elementarna pravila. Na tom spisku su i neke od firmi koje su doživele vlasničku transformaciju (pivare, banke, proizvođači sokova, vina).
- Procenjuje se da će indeks rasta u 2006. u odnosu na 2005. biti između 125 do 130 odsto. Imajući to u vidu, brojka od 115 miliona evra uloženih u oglašavanje ne odgovara realnosti, odnosno znatno viša novca je uloženo u reklamiranje. U tom kontekstu treba podsetiti da se merenju propagandnog pritiska, egzaktno meri (u sekundama) ukupno trajanje TV oglašavanja. Već više godina unazad ne uzimaju se u obzir zvanični cenovnici što bi, metodološki, bilo jedino ispravno, već približne cene, i to zbog silnih i nekontrolisanih popusta koje TV stanice netransparentno daju pojedinim većim oglašivačima i agencijama. Ti popusti se kreću od 10 do 15 odsto, što je uobičajeni tzv. agencijski rabat koji ide i do 90 odsto - objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, drugi problem su tzv. prikriveni oglašivači. Primera radi, u veoma gledanim emisijama "Karaoke" često se u kadru pojavljuju recimo "helou" sokovi; dok se u emisiji "Svadba za 48" reklamiraju, recimo, proizvodi "Minakve".
- To se ne meri, jer ne postoji osnovni instrumenti za vrednovanje. Činjenica je, takođe, da mnogih sportskih događaja ne bi bilo bez finansijske podrške oglašivača. Ni za to ne postoji metodologija merenja, jer organizatori sportskih takmičenja ili klubovi te podatke kriju. I panoi na sportskim terenima ima i oko njih predstavljaju ozbiljnu stavku koja, najverovatnije, nije sabrana pod "spoljnim oglašavanjem". Agencija koja prati TV gledalište i saopštava svoje prognoze o ulaganjima u oglašavanje, metodološki, još uvek ne postiže praćenje lokalnih i regionalnih medija koji, po pravilu, isključivo žive od prihoda po osnovu oglašavanja - kaže Lončar.

(via danas.co.yu )

Krajnje zanimljivo rješenje

U Americi i u nizu drugih zapadnih zemalja sve je manje članova sindikata. Neki to objašnjavaju globalizacijom, no činjenica je da je u zemljama u razvoju sve više organiziranog radništva.
Prije pedeset godina, gotovo 35% američkih radnika bili su članovi sindikata. A 1983. broj je pao na oko 20%, dok je prošle godine bilo njih tek 12 posto.

Ekonomist Michael Yates kaže da sindikatima opada članstvo i u drugim zapadnim zemljama – ponajviše zbog sve manje uloge tradicionalnih industrijskih grana u nacionalnoj ekonomiji.
Međutim, Peter Bakvis iz washingtonskog ureda Međunarodne konfederacije sindikata kaže da je u zemljama u razvoju situacija za sindikalno organiziranje danas znatno bolja nego u nedavnoj prošlosti. "Kako se dobar dio svijeta demokratizirao, zaposlenici u mnogim zemljama po prvi put imaju priliku učlaniti se u sindikat.

Dvije trećine ukupnog sindikalnog članstva danas je ili u zemljama u razvoju ili u bivšim komunističkim državama. Prije dvadesetak godina, dvije trećine svih članova sindikata bilo je u zapadnim zemljama", rekao je Bakvs. Pad broja sindikalno organiziranih ljudi na Zapadu dovodi se u vezu s promjenama u ekonomiji, ali i deregulaciji industrije – nakon čega su mnoge korporacije jednostavno odselile iz svojih domovina u zemlje gdje su plaće manje.

James Sherk iz washingtonske Zaklade Heritage objašnjava ovo na primjeru američke automobilske industrije. "Fabrike su bile podvrgnute kolektivnim ugovorima. Oni su imali smisla kada je proizvodnja bila uniformirana – onda se kolek pojasnio je Sherk.

Stephanie Luce iz Centra za istraživanje radničkih sindikata pri Univerzitetu Massachusetts smatra da se američki stručnjaci slažu da je najbolji put revitalizaciji sindikata – međunarodna suradnja. No, to je teško postići jer su, često, interesi radnika u jednoj zemlji suprotni interesima njihovih kolega iz druge zemlje.

Sjajan fazon pogledajte!

BEČ- SARAJEVO, 6. februara (FENA) – Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) jedne zemlje odražava se ne samo na podizanje konkuretnosti ekonomije te zemlje već i na kvalitet života cijelog društva.

Predsjednik Asocijacije za ICT u BiH (BAIT) Brane Vujičić u razgovoru za Fenu, ističe kako se ICT sektor u BiH nastavlja razvijati u svim segmentima počevši od otvaranja novih firmi i zapošljavanja novih radnika do uvođenja sve više novih usluga i proizvoda.

Vujičić navodi kako bh. firme iz tog sektora nude sve više novih proizvoda – softvera i projekata, za razliku od ranije kada su, uglavnom, prodavale hardvere.

On također upozorava na prisutan trend odliva mladih obrazovanih kadrova, ali i da ni vlasti ni predstavnici biznisa još ozbiljnije ne razmišljaju o potrebi uvođenja ICT-a u biznis, odnosno državne institucije i ustanove.

Premda nijedna institucija u Bosni i Hercegovini nema točne podatke o zaposlenim strancima, procjenjuje se kako najmanje dvije hiljade stranaca boravi na privremenom radu u našoj zemlji. Najviše odobrenih radnih dozvola uzmaju Kinezi, a iza njih državljani Srbije, Crne Gore te Hrvatske, Turske, Slovenije i Makedonije.

U Republici Srpskoj radne dozvole imaju i državljani Litve i Ruske federacije. Najviše radnih dozvola Kinezima odobreno je za trgovačke poslove.

Radne dozvole za državljane Slovenije i Hrvatske uglavnom su iz bankarstva i menadžmenta. Najviše radnih dozvola državljanima Srbije je iz estradne umjetnosti. Iz Udruženja poslodavaca Federacije Bosne i Hercegovine upozorili su kako iz Slovenije 300 zaposlenih osoba u Sarajevu nema radnu dozvolu.